Saljive price

Dragi mama i tata,

Divno se provodimo na prvom kampovanju. Čika Toma nas tera da pišemo roditeljima za slučaj da ste videli poplavu na televiziji. Mi smo dobro. Samo jedan šator i dve vreće za spavanje je odnela voda. Sva sreća niko se nije udavio jer smo svi bili u planini tražeći Pericu. O da, recite Pericinim roditeljima da je Perica dobro. Ne može sam da piše zbog preloma.

Inače, ja sam se vozio u jednom od spasilačkih džipova. Baš je bilo lepo. Pericu nikada ne bismo našli u mraku da nije bilo munja. Čika Toma je vikao na Pericu zato što je otišao da se šeta sam a nije nikome rekao. Perica kaže da mu je rekao za vreme požara. Verovatno ga čika Toma nije čuo jer je bio pijan.

Jeste li znali da kada se plin stavi u vatru on eksplodira? A čak i posle toga vlažno drvo neće da gori, ali je zato izgoreo jedan šator. I moje pantalone, ali imam bermude. A Dule je sada baš smešan bez kose.

Mi ćemo doći kući u nedelju ako čika Toma popravi kola do tada. Nije bila njegova greška kada smo sleteli sa puta, kaže da su kočnice radile kada smo krenuli. Čika Toma kaže da su kola toliko stara da i nije čudo što se stalno kvare. Nama je zabavno da se vozimo u njima mada nam smeta što su prljava i to što je gužva kada nas je 10 u kolima. Lepo je što nas čika Toma pušta da držimo volan povremeno da bi on mogao da odmori oči. Pošto je Nikola najstariji, čika Toma ga uči da vozi ali samo na planinarskim putevima jer tamo ima malo saobraćaja. Jedino šta smo videli na tim putevima su teški kamioni, kola nema.

Jutros su svi išli na kupanje u jezero ali mene čika Toma nije hteo da pusti jer ne znam da plivam pa sam išao sa njim čamcem preko jezera. Baš je bilo lepo. Još uvek se vidi drveće pod vodom zbog poplave. Čika Toma je baš super, nikada ne viče na nas. Nije se čak ni naljutio kada smo skinuli pojaseve za spasavanje.

Pošto mora da popravi kola mi se trudimo da mu ne pravimo probleme i krijemo se po ceo dan. Čika Toma nikada ne zna gde smo. U početku mu je to smetalo a sada se navikao.

Čika Toma kaže da smo svi prošli osnovnu školu prve pomoći kada se Jovana davila i kada je Ivan sekao drva pa odsekao sebi prst. Ja i Đole smo povraćali ali čika Toma kaže da zna zašto, pa je u redu. Ja mislim da je od piletine koju smo poneli od kuće a zaboravili da pojedemo odmah. Setili smo se tek kada su je pronašle životinje.

Moram sada da idem, idemo do sela da ukrademo markice za pisma, jer para nemamo. Ništa ne brinite ja sam dobro.

p.s. Čika Toma je rekao da vas pitam da li sam ja primio tetanus vakcinu? Šta je to tetanus?

Počasti žena sebe faceliftingom za rođendan i
bude sasvim zadovoljna rezultatom. Na putu doma zaustavi se u butiku,
pa na izlazu upita prodavača:
- "Nadam se da Vas ne gnjavim, ali što mislite koliko godina imam?"
Prodavač odgovori:
- "35", a žena kaze:
- "Zapravo, imam 47", i sva zadovoljna izađe iz butika.
Skoči zatim do McDonaldsa i nakon što naruči jelo, upita čovjeka za kasom:
- "Nadam se da Vas ne gnjavim, ali što mislite koliko godina imam?"
Tip odgovori:
- "29". Žena kaže:
- "Zapravo, imam 47" i izađe sva sretna i zadovoljna.
Dok je na stanici čekala autobus, priupita jednog starca isto pitanje.
Starac će:
-
"Ja imam 85 godina, pa moj vid nije kao što je nekad bio, a kad sam bio
mlađi imao sam vatreni način za doznati Vaše godina, samo bi u tom
slučaju morao zavući ruku u vaše gaće".
Kako nije bilo nikog uokolo,
a znatiželja čini svoje, žena pristane. Stari zavuče ruku u njene gaće,
nježno čeprka jedno 5 minuta, zatim izvadi ruku van pa reče:
- "47."
Žena uzviknu:
- "Pa to je nevjerojatno. Kako ste pogodili?!"
Stari odgovori:
- "Bio sam iza Vas u McDonaldsu."

Čovek se našao pred sudom optužen za ubistvo s predumišljajem. Pita ga sudija:
- "Ovde se radi o krvavom ubistvu. Kako se branite?"
Optuženi:
- "Bila je toliko glupa da sam je morao ubiti."
Sudija:
- "To ne smatram olakšavajućom okolnošću."
Optuženi:
-
"Pa, dobro, cenjeni sude... da ispričam kako je bilo. Živeli smo u
jednoj zgradi. Iznad nas je živela porodica s dvoje dece. Bilo je
stvarno žalosno, deca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je
bio visok svega 80 cm, a onaj stariji, od 19 godina, svega 85 cm.
Jednog dana, u razgovoru sa svojom ženom, kažem da je to stvarno tužno
i da mi ih je žao."
- "Da, reče zena....to su Pirineji."
- "Mislila si Pigmeji?"
- "Ne, Pigmeji su ono što nam se nalazi pod kožom i zbog čega pocrnimo."
- "To je pigment."
- "Ne... Pigment je bilo ono na čemu su stari Grci pisali."
- "Pobogu, ženo, to je bio pergament."
- "Ne, pergament je kad neko pročita ili prikaže samo jedan deo nekog dela."
-
"Poštovani sude, verovatno pretpostavljate da više nisam imao volje da
joj objasnim da se radi o fragmentu. Seo sam na trosed i čitao novine.
Ubrzo dođe žena s knjigom u ruci, legne pored mene, otvori knjigu i
počne čitati deo nekog teksta:
- "Dušo, gledaj: Sunčana terasa od ručne torbe je bila učiteljica makroa 15."
Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj:
-
"Draga, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu pise: La Marquise de
Pompadour est la Maitresse de Luuis XV, a to znači da je Markiza de
Pompadur bila ljubavnica Luja XV."
- "Ne, reče ona - La Marquise je
sunčana terasa, Pompadour je ručna torba, la Maitresse je učiteljica, a
Louis XV je 15. makro. Ja to sigurno dobro znam. Nisam ja džabe imala
ekstra časove iz francuskog jezika i vežbe sa svojim legionarom."
- "Mislila si na lektora?"
- "Ne, lektor je jedan grčki heroj."
- "To je bio Hektor i bio je Trojanac."
- "Ne, hektor je mera za površinu."
- "Mera za površinu je hektar."
- "Ne, hektar je božansko piće."
- "Ženo, nektar je bozansko piće."
- "Nije, to je reka u Nemačkoj."
- "Reka u južnoj Nemačkoj zove se Nekar."
- "Ne znaš ti to, još kao mala sam pevala s drugaricom duo o reci Nektar."
- "U duetu, tako si valjda htela reći."
- "Ne, duet je kad igraju Sarajevo i moj Željo."
- "Poštovani sude, tada sam uzeo čekić i opalio je po glavi. Konačno je zaćutala."
Sudija:
- "Optuženi se oslobađa....Ja bih joj presudio još kod Hektora."

Dragi roditelji!

Vec 3 meseca je proslo kako sam na fakultetu a jos vam nisam pisala.
Stidim se zbog toga, ali vam obecavam, da cu sve to sad nadoknaditi!
Ali pre nego sto nastavim sa pisanjem ovog pisma, molim
vas, sedite! Nikako nemojte dalje citati ovo pismo stojecki!

Vec su mi skoro potpuno zacelile opekotine i vec sam se
skoro
potpuno oporavila od soka sto sam morala da skacem sa
cetvrtog sprata. Provela sam samo 2 nedelje u bolnici, vid
mi se vec skoro u potpunosti vratio a i povracam samo jednom
nedeljno.
Posto sam pozar izazvala sama, moracemo univerzitetu
da platimo 350.000 odstete, ali to nije nista, jer je
glavno da sam ostala ziva. Imala sam srecu, jer je covek,
koji stanuje preko puta, primetio sta se desava i pozvao
vatrogasce i hitnu pomoc. I posetio me je u bolnici, a
posto nisam imala gde da odem (moja soba je u potpunosti
izgorela), bio je tako ljubazan i ponudio mi da predjem kod
njega. Ima
jednosoban stan, ali nam je zato sjajno. Inace, on je
dvaput stariji od mene,
ali ludo smo se zaljubili jedno u drugo i planiramo da se
vencamo. Jos se nismo tacno dogovorili kada, ali hteli
bismo da se vencanje odrzi pre nego sto se na meni
primete tragovi trudnoce. Uistinu, dragi moji, bicu majka!
Znam, da jedva cekate trenutak, kad cete postati baba i
deda, i potpuno sam ubedjena da cete bebice (jer cekamo
trojke) primiti sa onoliko ljubavi, sa koliko ste mene
okruzivali kada sam bila mala. Jedina stvar, koja trenutno
odlaze nasu svadbu, je da je moj verenik pokupio negde
neku odvratnu infekciju. Zbog toga smo oboje opet u
bolnici, jer sam i ja to dobila, ali sada nam je mnogo
bolje
zahvaljujuci antibioticima, koje dobijamo intravenozno.
Doktori ovu bolest nazivaju sifilis, ili tako nekako.

Znam, da cete mog supruga docekati sirom rasirenih ruku, i
uskoro ce postati deo nase porodice. To je veoma drag
covek, i uprkos tome sto nema zavrsenu osnovnu skolu veoma
je ambiciozan.
Naravno, on je druge veroispovesti, ali znam da ste vrlo
tolerantni, pa vam nece smetati ni to sto je tamnije
puti. Sigurna sam da cete ga voleti bar onoliko koliko ga
ja volim!!! Posto je priblizno vasih godina, slagacete se
vrlo dobro,narocito kad se preselimo kod vas (jer je nas
stan suvise mali za toliko ljudi). Cini mi se da su i
njegovi roditelji cestiti ljudi, njegov otac je poznati
svercer narkotika iz Afrike, odakle je poreklom i moj
buduci...
Tako, sada, kada sam vam sve opsirno opisala, mislim da
je vreme da vam priznam da mi nije izgoreo stan, tako da
mi nije nista, nisam ni bila u bolnici, nemam ni verenika
ni sifilis, niti nikakvog crnca. Istina je ta, da sam pala
iz matematicke analize i makroekonomije, a iz informatike
sam se provukla, pa sam htela da vam pokazem da na ovom
svetu postoje i gore stvari od ovih!

Ljubim vas,
vasa cerka

Na intenzivnom odjelu sarajevske bolnice pacijenti su uvijek umirali

u istom krevetu i to svake nedelje u 11 sati, a bez obzira na njihovo

stanje. Lijecnici su postali vrlo zabrinuti jer nikako nisu mogli

ustanoviti sto je uzrok umiranju pacijenata. Neki su lijecnici cak

pretpostavljali da se radi o nekakvoj natprirodnoj pojavi.

Jedan dan su odlucili okupiti radnu grupu koja ce konacno uspjeti

odgonetnuti sto se dogada. Jednu su se nedjelju okupili oko kreveta

nekoliko minuta prije 11 sati i to zajedno sa sestrama i specijalistima

iz svih podrucja medicine. Neki od njih su uzeli drvena raspela, neki

bibliju , a neki bijeli luk kako bi se zastitili od zla. Kad je sat

konacno otkucao 11 odjednom se u sobi pojavila Rasmira Safic Novak,

cistacica koja radi nedeljne smjene, ude u sobu, iskljuci sistem, koji

pacijenta odrzava u zivotu i ukljuci usisavac.